.................................................................................
Priče u prvom delu knjige "Začarane avlije" dr Vasilija Radikića
nameću se čitaočevoj percepciji kao priče iz detinjstva. Pisac
predgovora, dr Stojan Đorđić, ističe: "U evokaciji prvih životnih
iskustava, tih nejasnih i nedorečenih, a ipak tako jakih i svetlih
uspomena, treperi jedna pitoreskna interpretacija detinjstva koja,
međutim, osim te pitoresknosti, nosi u sebi i sasvim određenu
projekciju i vremena i prostora u kome se opisani događaji zbivaju.
Upravo ta iskonska i nesuzdržana okrenutost životu čini okosnicu
umetničkog doživljaja koji se konstituiše u ovim pričama".
U pitanju je izbor iz Radikićevih ranih knjiga: "Zapisi iz Olovca", 1977, "Kabanica koja igra", 1994. Bitna odlika Radikićeve proze je snažan utisak stvarnosti i istovremeno utisak iracionalnog i fiktivnog, koje dovodi u pitanje realitet u kome bivstvuju junaci. Priča se formira na nekoliko nivoa, i kroz doživljaj naratora ispreda se stvarnost markesovskog tipa. Radikićev postupak našega pisca blizak je magičnom realizmu, koji se pri novom čitanju otvara za postmodernistički tip pripovedanja u kome se junaci prikazuju i kao živi ljudi i kao književni likovi koji i realitet i sebe u njemu stalno podvrgavaju sumnji.
Poručite knjigu: itaka.bg@gmail.com |
